Оставите коментар

Духовне поуке

Испуни срце своје страхом Божијим, вером и милошћу, и од тих узрока биће благе последице, од тог семена слатки плодови. И од ароме срца твог испуниће се аромом цео твој животни пут; испуниће се уз то и миром, покојем, храброшћу и одушевљењем за све што је добро у очима Створитеља твога. И оствариће се на теби она народна реч о добром човеку: миришу му стопе!

                                                                            Свети владика Николај Жички

ПОСТ

Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божијом благодаћу, немогуће је ослободити се силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка у ниједној хришћанској врлини.

У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једења врсте хране која се назива “мрсном“, тј. Оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови (или риба када је то дозвољено). Посебну врступоста преставља “сухоједење“, које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране. На пост наилазимо у многим религијама, мада он једино у православном хришћанском предању добија свој пуни духовни смисао и не односи се само на телесно уздржање већ подразумева и труд душе у врлинама. Пост је постојао и у старозаветној Цркви и њиме се изражавало обраћање човека Богу, његова скрушеност и покајање. Постом се човек смирава пред својим Творцем. Телесни труд поста духовно припрема душу да молитвом затражи помоћ од Бога. Божја заповест о посту дата је још праоцу Адаму у рају. Тек када је прекршио заповест поста, Адам је пао у сластољубље и гордост. Стога је заповест о посту саставни део Закона који је Господ преко пророка дао. Још нас древни пророци уче да је Богу угодан само онај телесни пост који је праћен уздржањем од сваког злог дела, речи и мисли.

Много је примера богоугодног поста и у Новом Завету. Сам Господ Исус Христос пости 40 дана и ноћи пре почетка своје проповеди о доласку Царства Небескога. Господ нас учи да пос, за разлику од фарисеја који су својим јавним постом желели да стекну људску славу.

СМИСАО ПОСТА

Основни циљ поста јесте очишћење душе и тела  од телесних и душевних страсти, као и прослављање Бога и његових светих. Прави пост, дакле, има две стране, телесну и духовни и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свих еванђелских врлина.

Стога свети Василије опомиње: „ Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела„. Пост обуздава сластољубље и стомакоугађање. Међутим, он истовремено ослобађа човека тираније, душевних страсти и рђавих помисли. Њиме се чисти човеков ум и узводи ка небесима. Немогућа је чиста и сабрана молитва и стицање било које хришћанске врлине без душевног и телесног поста. Ипак, најважнији циљ поста јесте да уз његову помоћ стекнемо заједницу са живим Богом. Без душевне чистотр која се између осталог постиже и редовним постом не можемо да се приближимо Богу и задобијемо чисту молитву, те тако постанемо заједничари Божије благодати.

Ево како нас сети Јован Златоусти учи шта је истински пост:

Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега.„

Дакле не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом. И рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што неће ходити путем греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње„.

Свети Фотије патријарх цариградски каже:

„Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљења од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Онај који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи само са змијама и скорпијама„.

Пост је нераскидиво повезан са милостињом зато нас стари хришћански писци уче да вишак новца који уштедимо на умереној исхрани у периоду поста можемо да уделимо као милостињу сиромашним и болесним те тако ускративши сувишно телу дарујемо потребно души.

У време поста потрбно је да више хрнимо своју душу молитвом и речију Божијом него ли своје тело хранимо и телесним уживањима. Господ нас учи у Јеванђељу да се зли духови изгоне једино постом и молитвом. Зато и Црква у време постова  подстиче своје вернике на усрднију молитву како у храмовима, тако и  личним молитвама код куће.Није довољно постити само делима и речију, већ и мислима. Каква нам је корист од уздржавања од нечистих дела када о њима страсно маштамо и наслађујемо се. Молитва уз телесни пост најјаче је оружје за борбу против страсних помисли и маштарија. У време поста верници би требало да избегавају свако славље и забаву, а супружници и телесно општење. У посту се не обављају венчања, а добро је у том периоду максимално смањити и гледање телевизора и радија и то време искористити у читању Светог Писма и других верских књига.

Када и како постимо

Пост средом и петком

Среда и петак су се од најранијих дана сматрали данима посвећеним посту и молитви. Ови се дани посте током целе године, осим у периодима тзв. трапавих недеља о којима се говори у наставку текста. Пост средом је одређен у знак сећања на Јудину издају Господа Христа, док петком постимо јер је  Господ тог дана разапет на крсту. Непоштовање ових посних дана се осуђује 69.каноном св. Апостола. Од старине  ови посни дани се посте „на води„, дакле  без употребе уља. Када у ове дане падне празник са црвеним словом или светитељ чије је име у календару одштампано маснијом црном бојом, дозвољена је употреба уља и вина. Ови дани се могу постити на уљу у случају телесних слабости. Што се тиче духовног поста, средом и петком треба се више и усрдније молити, посебно читајући оне главе Св.Писма које се односе на издају Христа, његово суђење и распеће. Крсне славе које падају у среду или петак су посне.

Четири велика годишња поста

  1. Велики пост  

Велики пост је најважнији посни период у току године. Њег основни задатак јесте да нас телесно и душевно припреми за празник Васкрсења Христовог. То је и уједно најстрожији пост Цркве и обавезан је за све хришћане. У време овог поста уздржавамо се од меса, сира, јаја, млека, дакле хране са животињским масноћама. Вино и уље дозвољени су само суботом и недељом, али и на дан Св. Четрдесеторице мученика, док се риба може користити само на Благовести и Цвети. Свим осталим данима пости се „на води„, а поготово средом и петком. По слабости се у недељне дане осим среде и петка може разрешити уље али са посебним благословом духовника или парохијског свештеника. Прва три дана прве недеље Великог поста од старине се посте посебно строго. То исто вреди за последњу недељу поста који постимо „на води„ осим Великог Четвртка на који разрешавамо на уље и вино. На Велики Петак се уздржавамо од јела и пића све до изношења плаштанице, дакле до три сата поподне, после чега се узима лаган оброк „ на води„. Такође строго постимо и Велику Суботу као једину посну суботу током године.

        2.  Божићни пост

Следећи дужи  период поста у години јесте Божићни пост који такође траје четрдесет дана, али није тако строг као Велики Пост. Почиње 15/28 новембра, а завршава се 24. децембар/ 6. Јануар. У току целог овог поста не једемо месо, бели мрс и јаја. Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који се посте „на води„. Риба се једе сваке суботе и недељекао и на Ваведење Пресвете Богородице, чак и ако празник пада у среду или петак. Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води„. На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезбо пости на води. Веома је важно да православни хришћани који живе у земљама у којима се новогодишњи празници славе по новом календару и падају  у време Божићног поста, не прекидају пост, већ да Нову Годину прослављају када она дође по православном календару, поштујући традицију својих предака и црквена правила.

               3. Пост св. Апостола 

Пост светих Апостола траје од Недеље свих светих до празника Апостола Петра и Павла 28. јуна/ 12. јула. Његова дужина трајања зависи од пасхалног и пентикосталног циклуса на који се надовезује почетак поста. Овај пост сличан је Божићном, мада је нешто блажи. За време његовог трајања не једе се месо, бели мрс и јаја. Риба, уље и вино се једу сваки дан осим, наравно, среде и петка који се посте „ на води„. Дан уочи Петровдана се строго пости осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља. На дан Рођења Светог Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у среду или петак. Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо већ једемо рибу, вино и уље.

         4.  Госпојински пост 

Госпојински пост је најкраћи од четири годишња поста и траје само 15 дана од 1/14. Августа до 15/28. Августа. Он је посвећен духовној припреми уочи празника Успења Пресвете Богородице. Овај пост је строжији од Божићног и Апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као велики пост, све дане „на води„, осим суботе и недеље када је дозвољено уље и вино. Једино на празник Преображења Господњег једемо рибу без обзира у који дан недеље он пао. Ако сам празник Успења падне у среду и петак, не мрсимо већ и тада једемо рибу, вино и уље. У нашем народу постоји обичај да се младо грожђе не једе до Преображења Господњег, јер се тога дана у црквама благосиља грожђе и дели се народу.


СРЦЕ УЗ ЧАСНИ ПОСТ-Владика-Николај-Велимировић

      

ЈЕДНОДНЕВНИ ПОСТОВИ У ТОКУ ГОДИНЕ

  1. Крстовдан, 5/18 јануар, уочи Богојављења:

Овај дан строго постимо по могућности на “сухоједењу“, осим ако падне у суботу или недељу, када разрешавамо на уље. Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.

2.  Воздвиженије часнога крста, 14/27 септембра:

Пости се исто као и Крстовдан.

3. Усековање главе Св. Претече, 29 августа/11 септембра

У част Св. Јована Претече и његовог мученичког страдања. Овај пост се пости као и ова претходна два дана, осим ако празник падне у суботу или недељу, када једемо уље и вино. У нашем народу постоји благочестиви обичај да се на овај дан ништа не једе из тањира и да се избегава храна и плодови црвене боје, у знак сећања на погубљење Св. Претече коме је глава одрубљена и донесена Иродијади на тањиру.

Пост се може држати у току године и у неким другим посебним приликама:

1.  У случајевима рата, катаклизми и великог страдања епископ може да наложи пост народу како би се тиме умилостивио бог.

2.  Духовник може да својој духовној деци наложи пост као епитимију из разних разлога.

3. Свети оци саветују пост од пар дана пред крштење, јелеосвећење, св. тајну брака или рукоположење свештеника.

4. У  Православној цркви је уобичајен пост пре свете тајне евхаристије, тј. светог причешћа. Обавезно је да сваки хришћанин који се спрема за свету тајну причешћа пости. Ово се чини из разлога да бисмо се што потпуније припремили за примање светих тајни. Што се тиче вишедневног поста пред свето причешће, његова дужина и строгост зависе од благослова духовника или парохијског свештеника. Онима који редовно посте све црквене постове по типику и редовно се исповедају духовници често не одређују дужи период поста пред свето причешће као обавезу. Међзтим, пошто највећи број верника наше Цркве не држи редовно и правилно по типику црквене постове и редовно се не исповеда, Црква одређује један строжији период поста “на води“, дакле без употребе уља и алкохола, у трајању до 7 дана пред свето причешће као и обавезну исповест.

 Периоди разрешења поста – трапаве седмице

Трапаве седмице су периоди у које Црква разрешава употребу свих врста хране, чак и средом и петком. На тај начин се изражава празнични карактер ових периода који обавезно следе великим празницима.

Дванаестодневница је период између два велика непокретна празника, Божића и Богојављења. У све дане овог периода осим свакако, Крстовдана када се строго пости, дозвољена је употреба свих врста хране.

Светла седмица је период који траје од Васкрса до Томине недеље. Цела ова седмица је празничног карактера. У ове дане је строго забрањен пост. Поред тога у целом периоду педесетнице, дакле од Васкрса па до Духова забрањен је строги пост “на води“. Ипак среда и петак се не мрсе бећ се у те дане може јести вино и уље, а у Среду Преполовљења и Среду Оданија Пасхе и риба.

1.  Духовска седмица која траје од празника Духова до Свих Светих и у те дане је дозвољена употреба свих врста јела, чак и средом и петком због прзничног духовданског карактера ове седмице.

У периоде разрешења поста можемо условно да убројимо и прве три седмице Триода, дакле три недеље пре почетка Великог Поста. У току ових седмица се постепено припремамо за велики пост.

а) Прве седмице, блуднога сина, имамо разрешења на сва јела чак и средом и петком.

б) Друге, месопусне седмице, мрсимо свим данима осим среде и петка када држимо пост “на води“. На крају ове друге недеље падају тзв. Месне покладе када престајемо да једемо месо и не употребљавамо га више све до Васкрса.

в) Трећа, сиропусна недеља је исто тако припремног карактера и у те дане забрањено је једење меса. У току целе ове недеље можемо да једемо рибу, бели мрс и јаја и на дан уочи почетка Великог поста имамо Беле покладе, после чега почиње период поста.

Веома је важно да православни хришћани редовно посте своје славе које падају у посне периоде, као што је на пример Св. Никола и др. Спремање ових слава на мрсној храни и уз недолично и разуздано весеље сматра се грехом и тиме уместо да Светителју укажемо част и поштовање навлачимо на себе Божји гнев.

Зато, браћо хришћани редовно држимо свети пост. Он ће нам однети много добра и привући ће Божји благослов на наше домове и породице. Бог ће тешко услишити наше молитве уколико их не потпомогнемо својим властитим трудом у посту, молитви и светим врлинама. Не заборавимо, Господу није потребан наш пост и гладовање, већ нама самима како би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Богом и постала способна да приме Божју благодат и помоћ. Постом изражавамо и своју љубав и веру у Господа, јер само онај који поштује све Господње заповести има истинску љубав према своме Творцу. А, заповест о посту једна је од најважнијих Господњих заповести. Не обраћајмо пажњу на оне који доконо говоре да “грех не улази на уста“. Грех непоштовања поста не лежи у самој храни коју са благодарношћу узимамо, већ у дрском гажењу заповести Господње о посту и црквених правила која су по надахнућу Светог Духа прописали богоносни оци, светитељи Цркве Христове, и оставили их нама као вечни аманет и незаблудиви пут духовног усавршавања.

Послушност је највећа врлина

 Послушност је код светих људи и код нас монаха највећа врлина. Ова врлина не може се остварити одмах, на почетку, па ни у средини; Оци су говорили мудро: нит` је шта почетак, нит` је шта средина – него гледај на крај. Значи, крај се оцењује кроз послушање, крај живота. Зато треба непрестано стражити над собом, или тачније речено – бдети. Бдење је неопходно, нико да се не заварава размишљањем: још сам млад па ћу то постићи сутра. Не знамо шта ће бити сутра.

Зато је послушање благодатна врлина у човеку и он свакога часа осећа, ако не бих сад послушао то што ми је наређено, по савести својој, може сутра бити касно. Обратите пажњу код родитеља и деце, као и код монаха и монахиња како долази непослушност; у почетку она не значи буквално не послушање, него припрема духа да не послуша. То је борба.

Данас видимо изражену борбеност духа код деце, противе се родитељима: не могу то да урадим, не могу због умора, има много изговора. Међутим, није тачно. Теби је речено да урадиш онолико колико можеш. Неће ти отац рећи: иди покоси ливаду од хектар или два; иди покоси део на том имању.Послушање је да урадиш онолико колико можеш. Тако је и у манастирском животу, ако је игуман, односно духовник, рекао уради тај посао, радите по својој савести колико можете, ништа не улепшавајући и биће добро. Имамо пример код Светих Отаца како је неки духовник наредио монаху да суво дрво залива. Замислите како то изгледа у данашње време? Као лудост, као глупост невиђена; старо дрво, суво дрво, монах, искушеник, мирјанин, иде да залива.

У ,, Старечнику” се каже: ,, Причали су о томе како је ава Јован Колов, када се упутио ка некаквом тивејском старцу у скиту, остао у пустињи. А ава узевши његов суви штап, посади га и рече: заливај га сваког дана једном посудом воде, док не донесе плодове. Вода је била толико далеко од њих, да је одлазио увече а враћао се ујутро. И после три године сув штап оживе и даде плода. А старац, узевши његов плод, донесе га у цркву, рекавши братији: узмите, једите плод послушања.“

Значи да није ни дрво, ни заливање, него послушност је уродила плодом. Послушност ствара чуда, то су чудесни и надприродни појмови. Ето зашто је потребно послушање: да себи изградимо боголику личност и у породици и у манастиру. Непослушни људи треба да се труде да изграде ову особину у себи беспрекорно и имаће мирну савест и благодат живота у Исусу Христу Господу нашем.

Учите децу да раде

            Свети Теофан Затворник пише како се васпитава мушко а како женско дете. Од треће године почиње дете да се учи да нешто носи, да помогне, наравно нећете му рећи да носи велики терет али може да носи чашу, неку шерпицу. Наравно, можеш ти и сам, него да се дете не улењи и не почне гледати како мама и тата раде, онда ће родитељи изгубити поштовање.

Дете треба да помаже у кућним пословима од малих ногу, почевши од најпростијих ствари, стави виљушку тамо, помери тањир, салвету намести, али нека се врти, нека ради. Када ради дете се осећа корисним и одговорним јер учествује у животу породице и онда ће волети и поштовати родитеље. На жалост, то данас често недостаје код младих људи.

Треба млади да чују шта се десило овде у близини, у једном селу. Девојка се удала за младића материјално ситуираног чији родитељи раде у Немачкој. После свадбе родитељи отишли да раде, оставили кућу пуну свега, све намештено да се лепо живи. После два месеца када су се вратили а девојка јако смршала и питали је шта је било. А она каже да нема ко да им спрема, и враћа се кући. Њих двоје младих у кући а нема ко да спреми да једу, тужна слика. Зар девојка није научила да нешто испече, умеси, девојке нарочито воле да једу колаче, то знам из свог живота. Живео сам у великој породици и гледао како се отимају да спреме колаче, да кафу закувају, на крају су девојке и хлеб месиле.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: